Za učešće na projektu „Digitalna škola" vrednom 6,5 miliona evra, koji je pokrenulo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, a koji obuhvata uvođenje digitalnih kabineta u sve osnovne škole u Srbiji, osam dana pred zatvaranje konkursa stigle su prijave za samo 800 od 3200 školskih objekata u Srbiji.

Na dan otvaranja konkursa Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo pismom je obavestilo sve škole o konkursu, a danas je zbog lošeg odziva škola ministarstvo o ovome obavestilo gradonačelnike i predsednike svih opština, kao i načelnike svih školskih uprava u Srbiji.

"Sve škole moraju omogućiti učenicima pristup savremenim tehnologijama. Ukoliko direktor škole ne podnese zahtev, nekoliko generacija učenika će biti uskraćeno za osnovna znanja i kompjuterske veštine. To sebi ne smeju dozvoliti ni predsednici opština, niti načelnici školskih uprava, sada kada ministarstvo nudi ovakve mogućnosti. Pozivam još jednom sve direktore osnovnih škola u Srbiji da popune formular na adresi www.digitalnaskola.rs i tako omoguće da njihove škole dobiju najsavremeniju opremu za nastavu", rekla je ministarka za telekomunikacije i infromaciono društvo Jasna Matić.

Ministarstvo smatra da je ulaganje u mlade i njihovo obrazovanje neophodno za razvoj informacionog društva. Realizacija projekta „Digitalna škola" omogućava da sve škole u Srbiji imaju savremene uslove za obrazovanje, nezavisno od stepena razvijenosti opštine. U digitalnim kabinetima će pored informatike moći da se uče i ostali nastavni predmeti na interaktivan i deci zanimljiv način u uslovima za učenje kao što to imaju i njihovi vršnjaci u Evropskoj Uniji.

Digitalni kabinet uključuje do 30 mesta za rad učenika na savremenim, međusobno povezanim personalnim računarima, kao i prateću opremu potrebnu nastavniku da sa učenicima na zanimljiviji način obrađuje nastavni plan i program.

U projektu „Digitalna škola" mogu učestvovati sve osnovne škole čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Svaka škola za učešće u programu može prijaviti jedan ili više školskih objekata u kojima ta škola organizuje redovnu nastavu, nezavisno od toga da li već poseduju neku informatičku opremu ili ne.

Rok za prijavu škola je 15.9.2010. godine, a za potrebe ovog projekta Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je uspostavilo i poseban uslužni centar za odgovore na sva pitanja, na broju 011/20 20 200, koji će raditi svakog radnog dana od 9-17 časova.

Najmanja kompanija sa x86 licencom, VIA Technologies, je najavila da za sledeću godinu priprema četverojezgarni procesor sa DX11 integrisanom grafikom. Pored Intela i AMD-a, VIA nema puno mesta za poslovanje pa je usmerena na proizvodnju procesora vrlo niske potrošnje.

Prema tekućim planovima očekuje sa da VIA do kraja godine predstavi dvojezgarne Nano procesore i još jedan model četverojezgarnog procesora. Tokom 2011. godine, VIA ima u planu da predstavi i VN11 čipset sa DX11 grafičkom jezgrom.

Pitanje je koliko su opravdani izleti kompanije na ovo tržište, jer je VIA u prvoj polovini 2010. zabeležila gubitke od 1,44 milijarde tajvanskih dolara.

Na Internetu su se pojavile prve fotografije još jedne od novih AMD-ovih grafičkih kartica, u ovom slučaju Cayman XT modela, i to verovatno Radeon HD 6800 ili 6970 kartice. Radeon HD 6700 kartice se očekuju sredinom oktobra, tako da je još rano govoriti o mogućim specifikacijama jačih modela.

Prema nepotvrđenim informacijama, novi Radeon će da zauzima mesto za dva slota, aktivni hladnjak ima jedan ventilator, prisutna su dva PCIe konektora za napajanje, dva CrossFireX konektora za Quad CrossFireX konfiguracije, dva DVI, jedan HDMI i dva mini-DisplayPort izlaza - što znači da se na karticu može spojiti do pet monitora.

Iako je kartica imala ATI nalepnicu očekuju se da će je AMD zameniti sa nedavno predstavljenim novim logotipom. Detaljnije specifikacije 40nm Cayman modela su za sada nepoznate.

Poslednji izveštaji kineskih medija su potvrdili da je Asustek Computer podigao plate svojim radnicima za 3%, a uskoro će povišice uslediti i u Foxconnu. Iako iznos od 3% izgleda veoma mali, treba uzeti u obzir da velike kompanije kao što su Asustek i Foxconn imaju zaposleno između 300.000 i 1.500.000 radnika u lancima ogromnih fabrika.

Foxconn je ranije pod pritiskom javnosti morao da povećava plate svojim radnicima zbog niza samoubistava za iznose i za preko 20%, a sama samoubistva još uvek nisu zaustavljena. Poređenja radi, kineske minimalne plate se nalaze u rangu 200 USD, zavisno od regije do regije, kao i do poslodavca, a nalaze se i ispod našeg standarda.

Povećanje plata će neminovno uzrokovati proteste radnika u konkurentskim fabrikama, i eventualne selidbe postrojenja u siromašnije zemlje, ili povećanja cena proizvoda kako bi kompanije sačuvale profitabilnost poslovanja.